Crno, belo ili roze, suvo ili slatko, kuvano ili ne, ukusi su različiti.

Iako ga danas prvenstveno konzumiramo iz čisto hedonističkih pobuda, kroz istoriju se vino pokazalo kao lek i za dušu i za telo.

Najstariji arheološki nalaz vina potiče iz Irana, gde je u amfori iz 5500. godine p.n.e. nađen talog sa ostatkom vinske kiseline i tanina, dok fosilni nalazi pokazuju da je vinova loza rasla već u tercijaru, milione godina pre čoveka. Najraniji zapisi o povezanosti vina i zdravlja datiraju još iz starog veka. U egipatskim i sumerskim spisima vino se pominje kao prvi lek koji je čovek napravio. I zapisi iz antičke Grčke, Rima, Vavilona i dalje kroz srednji i novi vek potvrđuju da je vino imalo široku upotrebu, ne samo kao piće, već i kao dezinficijens, aperitiv, lek protiv bolova i depresije. Hipokrat je preporučivao posebne vrste vina za groznicu i kao diuretik. Francuski lekari napisali su najranije poznatu štampanu knjigu o vinu oko  1410 g.

Kasnije je i nauka potvrdila da vino stvarno ima pozitivan učinak na zdravlje, naročito crveno. Naravno, ukoliko se konzumira u umerenim količinama. Neka istraživanja su utvrdila da je optimalna doza za muškarce do 3 čaše vina, a za žene do 2, kao i da je najbolje konzumirati ga na pun stomak, odnosno uz jelo. Vino je odlično za vreme jela, jer svojom kiselinom dostiže nivo kiseline želudačnog soka i tako doprinosi boljem varenju. Alkohol u umerenim količinama stimuliše varenje, rad srca, cirkulaciju i stoga mnogi nutricionisti preporučuju vino kao važan sastojak ishrane.

Svakako najpoznatiji učinak vino ima na kardiovaskularni sistem. Vino reguliše lipidni status u krvi, snižava ukupan holesterol tako što istovremeno povećava nivo dobrog holesterola (HDL) i smanjuje nivo lošeg holesterola (LDL), održava krvne sudove čistim, smanjuje lepljivost krvnih pločica, pa tako postoji manja verovatnoća zgrušavanja krvi unutar krvnih sudova. 20-30 g alkohola dnevno može smanjiti rizik od srčanog udara za 40 %.

Vino jača imunitet,  deluje povoljno kod neuroloških poremećaja - smanjuje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti i usporava njen razvoj, podstiče rad mozga, pozitivno utiče na umanjenje rizika od brojnih oblika raka: debelog creva, svih tipova raka dojke i prostate, različitih tipova leukemije, razvoja metastaza kostiju, melanoma kože, raka štitne žlezde, jajnika, pluća, jetre, želuca...

Pozitivan učinak vino ostvaruje zahvaljujući svom sastavu koji čine polifenoli, tanini, flavonoidi, 13 minerala i vitamini A, B i C. Svakako najznačajniji sastojak je polifenol resveratrol – jedan od najjačih antioksidanasa u prirodi.

Polifenoli uklanjaju slobodne radikale iz ćelija tela, sprečavajući ili smanjujući štetu nastalu oksidacijom. Njihov sastav i koncentracija u vinu zavise od sorte grožđa, berbe, geografije, klime i vinifikacije, pa tako i nije svejedno koje vino pijemo. Bioraspoloživost polifenola takođe dosta varira u zavisnosti od grožđa, ali i individualno kod svake osobe.

Kao i svaki drugi lek, i vino ima kontraindikacije.  Konzumacija vina se ne preporučuje osobama koje imaju bolesti jetre , pankreasa, želuca, giht, pojačan rad štitne žlezde,  kao i osobama koje uzimaju sedative, lekove za spavanje i analgetike, trudnicama i deci.

Ključ je u umerenosti. Vino može biti i otrov i lek, zavisno od toga u kojoj meri se konzumira. Ne treba zaboraviti da je to ipak alkoholno piće i da treba voditi računa da ne preterate. Jedna čaša dobrog vina je sasvim dovoljna za kraj stresnog dana i opušteno veče u krugu dragih ljudi ili uz dobru knjigu ili film.

Vaš Galen pharm!