Glavobolja je najčešće stanje bola na koje se pacijenti žale. Postoji više vrsta glavobolja, kao i različiti uzroci njihovog nastanka. Glavobolje znatno smanjuju radnu sposobnost, a smatra se da svaki čovek tokom života doživi neku vrstu glavobolje. Iako su glavobolje bolne i uznemirujuće, najčešće nisu opasne i ne postoji uvek specifičan uzrok njihovog nastanka.

Mogu biti uzrokovane oboljenjima koja zahvataju oči, nos, uši, sinuse, zube, vilicu, grlo ili vrat, stresom, a retko ozbiljnim poremećajima.

Kakve glavobolje mogu biti?

Primarne glavobolje (migrena, glavobolja tenzionog tipa i klaster glavobolja) predstavljaju bolest za sebe, odnosno nisu uzrokovane nekim drugim oboljenjem i u velikoj meri imaju genetsku predispoziciju, pre svih migrena.

Sekundarne glavobolje javljaju se kao posledica nekog drugog oboljenja ili poremećaja, kao što su povišen krvni pritisak, poremećaj vida, upala sinusa, deformiteti vratnog dela kičme, zapaljenski procesi u mozgu.

Tenzione glavobolje opisuju se kao čvrst obruč oko glave ili precizan bol u jednom delu glave ili težina koja pritiska teme. Bol zahvata obe polovine glave i traje od 30 minuta do nedelju dana, a njegov intenzitet opisuje se kao blag do umeren. Uglavnom nisu praćene mučninom i povraćanjem, stanje se ne pogoršava pod uticajem svetlosti, mirisa ili zvuka.

Klaster glavobolje su glavobolje koje zahvataju jednu polovinu glave, oko oka, duž lica ili čela. Bol može biti oštar, žareći, probadajući, jakog ili izuzetno jakog intenziteta, može da traje 15 minuta do 3 sata. Karakteristično je da se u polovini lica u kojoj se javlja bol javlja i crvenilo ili suzenje oka, zapušena nozdrva ili curenje iz nozdrve, otečen ili spušten očni kapak.

Migrene su glavobolje koje zahvataju najčešće jednu polovinu glave, bol se opisuje kao umeren do vrlo intenzivan, pulsirajući. Praćene su zamućenjem vida i/ili sevanjem pred očima, osećajem bockanja u prstima jedne šake koji se širi do lica, otežanim govorom. Osoba je osetljiva na svetlost, mirise i zvuk, javljaju se još i mučnina i povraćanje. Bol može da traje od 4 sata do 3 dana.

Glavobolje ne treba posmatrati kao simptom koji treba ukloniti, već kao bolest koja može efikasno da se leči. Zbog toga je neophodno znati od koje vrste glavobolje pacijent boluje da bi se odredila odgovarajuća terapija. Što se glavobolja češće javlja i duže trpi, manje su šanse da će klasični analgetici/antimigrenici biti od pomoći. Veoma je važno postaviti ciljeve lečenja glavobolja pa su tako kratkoročni ciljevi lečenja efikasno suzbijanje bola u što kraćem periodu, a dugoročni – smanjenje učestalosti i težine napada.

U terapiji glavobolja koriste se klasični neopijatni analgetici, migreno-specifična terapija i pomoćni lekovi za otklanjanje pratećih simptoma. Da bi se postigli pomenuti ciljevi lečenja glavobolja, veoma su bitne nefarmakološke mere i edukacija pacijenata. Pacijent treba da bude edukovan o glavobolji od koje boluje, mogućnostima lečenja, posledicama nepravilne ili prekomerne upotrebe analgetika, kao i o značaju nefarmakoloških mera.

U nekim slučajevima kod blagih ataka glavobolje, od značaja mogu biti odmor, masaža, aromaterapija, hladni ili topli oblozi i opuštanje.

Neki suplementi mogu biti od značaja u terapiji glavobolja. Magnezijum je veoma značajan mineral, koji učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija u našem telu. Nedostatak magnezijuma češći je kod osoba koje boluju od migrene, tako da čak polovina njih ima nedostatak magnezijuma. Magnezijum ne može prekinuti napad migrene, ali redovnom upotrebom može prorediti napade. Posebno se preporučuje kod žena koje imaju menstrualne migrene ili migrene sa aurom. Magnezijum je neophodan činilac u održavanju elastičnosti krvnih sudova, opuštanju mišića, utiče na normalizaciju rada nervnog sistema, smanjuje napetost i nervozu, što doprinosi da napadi migrene budu blaži.

Koenzim Q10 takođe može biti veoma značajan za prevenciju migrena. Smatra se da nedostatak energije u ćelijama mozga dovodi do nastanka migrena. Koenzim Q10 predstavlja snažan antioksidans, a takođe učestvuje u procesima stvaranja energije u ćelijama i omogućuje da tkiva dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija.

Riboflavin ii vitamin B2 jedan je od vitamina B kompleksa koji takođe utiče na stvaranje energije, može se koristiti u prevenciji migrene.

Petasites hybridus (lopuh) je biljka koja se takođe koristi u prevenciji migrena, bogata je vitaminom C, manganom i karotinom, ne preporučuje se upotreba duža od mesec dana.

Važno je napomenuti da neke namirnice mogu uticati na pojavu glavobolje, tako da se kod pacijenata koji boluju od glavobolja ili migrena savetuje izbegavanje ovih namirnica. Glavobolje izazivaju namirnice koje šire krvne sudove, kao što su alkohol, kafa u velikim količinama (dok u malim smanjuje glavobolju), mesne prerađevine, čokolada, zreli sirevi.

Pacijenti često sami pokušavaju da izleče migrene prekomernom upotrebom analgetika i tako postaju rezistentni na terapiju. Važno je prepoznati pacijenta koji boluje od migrene i uputiti lekaru radi postavljanja dijagnoze, kao i naglasiti značaj profilakse i nefarmakoloških mera.