Opšte je poznato da osnova medicine, farmacije i mnogih drugih nauka leži u prirodi, pa i ne čudi što joj se iznova vraćamo u potrazi za rešenjem različitih zdravstvenih problema. Biljke su od najstarijih dana bile i otrov i lek za ljude, zbog čega uvek treba da budemo na oprezu jer nam nepravilnom upotrebom itekako mogu naškoditi, mada se ne čini tako. Danas se sve informacije o lekovitom bilju mogu naći na internetu, pa se pre konzumacije uvek treba dobro informisati, posebno ako ste trudni, dojite ili imate neke hronične tegobe.

Zova, pre svega, crna zova (Sambucus nigra) je poznata kao izuzetno lekovita biljka čiji se skoro svi delovi koriste i koji su prepuni lekovitih materija. Široko je rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi, u Srbiji gotovo da nema mesta na kom ne raste – pogoduju joj svetla, topla i vlažna staništa. Najčešće se koriste sveži ili osušeni cvetovi zove, danas sve češće i plodovi, a mogu se koristiti i plodovi, pupoljci, zeleni listovi i unutrašnji deo kore.


Cvetovi


Cvetovi zove bogati su velikim brojem jedinjenja i koriste se, pre svega, u terapiji prehlade, gripa i ostalih virusnih infekcija jer se pokazalo da imaju jak antivirusni efekat. Zbog delovanja na rad lojnih i znojnih žlezda, cvetovi zove efikasno deluju na snižavanje telesne temperature time što stimulišu znojenje. Zanimljiva činjenca je da ukoliko osoba nema povišenu temperaturu, zova neće uticati na znojenje.


Zova je puna vitamina C i flavonoida koji dobrinose jačanju imunog sistema i pokazuju jak antioksidativni efekat, pa blagotvorno deluju na rad kardiovaskularnog i respiratornog sistema.


Cvetovi zove najčešće se koriste u obliku čaja, bilo od sušenih, bilo od svežih cvetova. Razlika je u doziranju. Ukoliko se koriste osušeni cvetovi, onda treba duplirati količinu.


Čaj se priprema tako što se  dve kafene kašičice sušenih ili jedna kafena kašičica svežih cvetova zove prelije sa 200 ml ključale vode, poklopi i ostavi 15-tak minuta da odstoji, procedi i konzumira, najbolje nezaslađen ili zaslađen medom. Ovako pripremljen čaj pije se tri puta dnevno. Ovaj čaj je poželjno piti dok je vruć jer to pojačava efekat koji ima na znojenje. Može se kombinovati sa lipom, matičnjakom, kamilicom – sve ove biljke imaju pozitivan učinak kod virusnih infekcija.


Čaj od cvetova zove koristi se u svim stadijumima prehlade, kod gripa, sinuzitisa, kašlja, kijavice i drugih sličnih tegoba, a može se davati i deci. Kod dece je doziranje drugačije – jedna kafena kašičica suvih cvetova prelije se sa 200 ml ključale vode, poklopi i ostavi 15-tak minuta da odstoji.


Osim čaja, od cvetova zove priprema se dobro poznati sok, a terapijski efekat ima i sirup koji u kombinaciji sa medom donosi odlične rezultate. Sirup se priprema od svežih cvetova zove koji se preliju medom (najbolje u teglici) i ostave da odstoje na hladnom i tamnom mestu dve nedelje. Koristi se po jedna kafena kašičica tri puta dnevno.


Plod


Plodovi zove su manje poznati i korišćeni u terapiji, ali nikako manje značajni. U zemljama zapadne i sevrene Evrope vrlo su cenjeni i u širokoj upotrebi.


Ovi plodovi se beru u avgustu i septembru, pri čemu treba voditi računa i koristiti samo zrele plodove jer pokazuju najbolji efekat, dok nezreli sadrže otrovna jedinjenja. Zreli plodovi se lako razlikuju od nezrelih po boji – zrele bobice su tamnoplave ili ljubičaste na crvenkastim grančicama, dok su nezrele zelene boje. Plodove treba konzumirati nakon termičke obrade da bi se izbegli njihovi neželjeni efekti – mučnina, povraćanje, dijareja.


Plodovi zove bogatog su sastava. Zbog velike količine vitamina B grupe (potpuno zrele bobice sadrže više vitamina B grupe nego ijedna druga namirnica), plodovi zove koriste se kod različitih vrsta neuralgija i išijasa, a mogu se koristiti i kao blagi laksativ i diuretik, za poboljšanje apetita i cirkulacije.


Kao što smo rekli, sveže bobice se ne koriste u ishrani, ali se od njih može pripremiti čaj, sok, sirup, džem, kompot, pa i vino.