Sredina leta je. Visoke temperature, mnogo sunčanih sati i užaren asfalt su ono na šta smo navikli u ovo doba godine. Ono što nam još uvek nije prešlo u naviku je zaštita kože od sunca, iako stručnjaci apeluju na svakom koraku. Jer, šta će to nama. To je samo marketinški trik kojim se proizvodi za zaštitu od sunca prodaju. Ali, da li je to baš tako?

Svako ko je ikada osetio posledice prekomernog izlaganja sunčevim zracima bez zaštite će vas sigurno demantovati. Opekotine od sunca su jedna od prvih, neposrednih posledica nezaštićenog sunčanja. Ove druge, znatno ozbiljnije, pojavljuju se kasnije i znatno su teže za saniranje.

Svako od nas je bar jednom u životu „izgoreo“ na suncu. Malo je verovatno da ćete opekotine od sunca „zaraditi“ na putu do posla ili u gradu, obavljajući svakodnevne aktivnosti. Ali, plaža, bazeni, kupališta i druga mesta na kojima ste izloženi suncu više sati su svakako mesta rizika, a opekotine od sunca su jedan od načina da vam odmor bude upropašćen.

Kako nastaju opekotine od sunca?

Tako što UVA i UVB zraci prodiru u kožu i oštećuju je, nekada samo površinski, nekada prodiru u dublje slojeve, pa je i klinička slika lakša ili teža u zavisnosti od toga. Koža pokreće svoj odbrambeni mehanizam time što ta mesta potamne, pa su manje podložna dejstvu sunčevih zraka i nakon nekoliko dana počinje regeneracija i eliminacija oštećenja kože (tzv.ljuštenje).

Kako ih prepoznati?

Prvi znak preteranog izlaganja suncu je crvenilo kože koje se javlja neposredno nakon izlaganja i intenzivira u narednih 12 sati. Crvenilo prati bol na dodir, svrab, peckanje, zatezanje i neprijatan osećaj, pa čak i osip. Često se javljaju i klasični simptomi sunčanice – visoka temperatura, groznica, dehidratacija, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, malaksalost. U težim slučajevima mogu se pojaviti i edemi i plikovi.

Prva pomoć kod opekotina od sunca

Pre svega, treba nadoknaditi gubitak tečnosti koji je u ovim slučajevima značajan. Znači, piti što više vode. Kožu treba rashladiti, istuširati se mlakom vodom, blago osušiti tapkanjem i stavljati hladne obloge. Koži takođe nedostaje vode, pa treba nanositi hidrantne kreme. Na tržištu postoje različite kreme, gelovi i masti prirodnog porekla za regeneraciju kože na bazi aloe vere, pantenola, ribljeg ulja, vitamina E i slično, pa bi neku od njih uvek trebalo da imate pri ruci na letovanju.

Ozbiljnije opekotine treba tretirati preparatima koji su baš za to namenjeni, to su uglavnom kremovi i masti sa lekovitim supstancama koje takođe možete kupiti u apoteci bez recepta.

Ukoliko postoje plikovi, ne treba ih dirati, već ih pustiti da se sami osuše. U suprotnom, može doći do infekcije.

Kada nemate ništa od navedenih farmaceutskih proizvoda, a ni apoteku u blizini, prehrambeni proizvodi mogu pomoći.

Kiselo mleko je svakako najpoznatiji prirodni melem za opekotine. Gusto i hladno mleko naneti na kožu i sačekati da se osuši, zatim isprati. Možete natopiti gazu hladnim kiselim mlekom ili jogurtom i napraviti obloge.

Krastavac je pun vode i može pomoći u regeneraciji i hidrataciji kože. Iseći ga na kolutove i ređati na oštećenu kožu.

Krompir takođe može pomoći. Narendajte dobro opran krompir i nanesite na bolno mesto, zatim prekrijte gazom.

Ukoliko imate povišenu temperaturu, možete popiti neki analogoantipiretik (paracetamol, ibuprofen, acetilsalicilna kiselina i sl.) koji će ujedno i ublažiti bol.

Zaštitni faktor – početak i kraj

Sve ovo se na jednostavan način može izbeći – koristite kreme za zaštitinim faktorom! Izbegavajte direktno sunce u periodu između 11 i 17h, redovno nanosite kreme za zaštitu od sunca. Budite posebno pažljivi kada ste u vodi jer tada ne osećate vrućinu i žarenje sunca, ali tada je ono i najopasnije. Ako imate svetlu i osetljivu kožu koristite kreme sa najvećim stepenom zaštite i pre planiranog putovanja počnite da pijete suplemente sa beta-karotenom – dobićete lep ten, dugotrajniju boju i zdravu kožu.

Sunčajte se pametno!

Vaš Galen pharm!