O DOJENJU IZ PRVOG LICA
Sara Oster Rokvić i Jovana Budima o svim nedoumicama koje prate dojenje

Ovo su činjenice koje su “prosta fiziologija”. Obe pratimo razna izlaganja i istraživanja na ovu temu i posećujemo dešavanja na kojima se o ovoj temi priča. Ne slažemo se da se oko čina dojenja ispredaju razne komplikovane priče jer je to stvar prirodom uređena i samim tim vrlo jednostavna ukoliko pratimo sebe i svoju bebu. Da, mnogo je lakše u teoriji nego u praksi.

Pišemo vam poduži tekst o dojenju. Ono što odmah u startu želimo da vam kažemo to je da se u njemu ne radi o “(ne)osudjivanju” bilo koga, “(ne)davanju” podrške i “(ne)isključivosti u stavovima. Ovo je tekst koji smo sastavile i u njega unele sve ono što smo tokom svog (malo dužeg) dojenačkog “staža” naučile kroz učenja onih koji su svoju struku posvetili tome. Ovo su činjenice koje su “prosta fiziologija”. Obe pratimo razna izlaganja i istraživanja na ovu temu i posećujemo dešavanja na kojima se o ovoj temi priča. Ne slažemo se da se oko čina dojenja ispredaju razne komplikovane priče jer je to stvar prirodom uređena i samim tim vrlo jednostavna ukoliko pratimo sebe i svoju bebu. Da, mnogo je lakše u teoriji nego u praksi. Ali praksa inače ne znači mnogo, ukoliko nema znanja. Da, nije lako u početku. Nimalo. Posebno ako ste mama po prvi put i ne znate šta vas je snašlo. Ali svaka promena zahteva i poteškoće na putu koje se mogu savladati, a naš saveznik u tome je znanje, upornost i naša beba.

Ovo nije tekst o našem iskustvu, jer je manje važno od ovoga što smo pisale, ali vam možemo reći da nam je obema početak bio težak. Da, grešile smo i to je ok, ali bi bilo mnogo bolje da smo tada znale ono što sada znamo i da smo savete tražile od onih od kojih treba (savetnici za dojenje) jer bismo mnoge poteškoće izbegle. U narednim redovima smo napravile miks svega toga i ovo smo napisale i objavljujemo samo iz razloga da nekoj od vas možda pomogne na vašem putovanju zvanom “dojenje”.

PRIPREMA ZA DOJENJE

Vrlo je bitno da se svaka buduća mama informiše o dojenju u toku trudnoće. Razne besplatne radionice na ovu temu se održavaju svakog meseca. Raspitajte se o tome.

PRVI DANI DOJENJA – KOLOSTRUM

Kolostrum nazivamo prvom imunizacijom bebe, stvara se u telu žene u 12. nedelji trudnoće i luči se po rađanju posteljice na porođaju. Ima ga svega par kapi po podoju i providan je. Tih par kapi su ono što je bebi potrebno i ne treba čekati da mleko nadođe, već izbegavati dohranu i davati bebi da sisa što češće, Idealno bi bilo u prvih sat vremena nakon porođaja, ako ne, što pre možete. Vrlo dobro znamo kakve su situacije kod nas u porodilištima i da medicinsko osoblje to obično ne praktikuje, ali ono što možemo da uradimo je da insistiramo da nam daju bebe da sisaju što pre i da odbijamo dohranu koji im daju. Mami jeste potreban odmor, ali se ona može malo “odmoriti” i kada beba spava. Odmora svakako nema, kada dođe beba. Nema potrebe da se beba noću dohranjuje već treba da sisa što više, kako po izlasku iz porodilišta ne bi dolazilo do problema sa dojenjem sa kojima se većina mama susreće iz ovog razloga.

KO NE MOŽE DA DOJI?

2-5% žena fiziološki nije u mogućnosti da proizvede mleko. 15-20% žena usled neke autoimune bolesti mogu da proizvode manju količinu mleka, ali to ne mora da bude slučaj. Ukoliko se to desi, postoje lekovi kojima se to rešava. Sve ostalo nisu problemi sa manjkom mleka usled nekog problema, već se to dešava iz nekog razloga koji je rešiv. Problem je sa uspostavljanjem dojenja i sa nedovoljnim dobijanjem mleka kod beba, a ne sa time da mame nemaju mleka jer imaju neki problem.

Navešćemo vam najčešće “pogrešne korake” koji dovode do problema:

  • Prvi dani u porodilištu kada se čeka da nadođe mleko, pa se ubaci nepotrebna dohrana. Bebi su na samom početku dovoljne 2-3 kapi kolostruma za zadovolji glad.
  • Korišćenje flašice za dohranjivanje. Beba ne ume da sisa, ona taj proces uči. Ukoliko joj se odmah ponudi mleko na flašicu, onda će naučiti da sisa drugačije nego što je to na dojci. Neće umeti da uhvati dovoljno duboko i očekivaće da mleko teče laganije nego iz dojke, što vodi tome da će početi da plače kada sisa, a mama pomisliti kako je beba gladna. I tu se dojenje u velikom broju slučajeva polako završava, nažalost. Ukoliko je beba slaba i ne ume da vuče, a želite da joj date svoje izmlazano mleko, prvih 6 nedelja radite to isključivo špricem ili kašičicom.
  • Cucla i silikonska bradavica takođe spadaju u “ometače” dojenja.
    Cucla u prazno zadovoljava bebin refleks sisanja i čini da beba uči pogrešno da sisa. Silikonska bradavica takođe ometa pravilno sisanje, a uz to umanjuje stimulaciju dojke, pa dugoročno može doći do smanjene količine mleka koju mama proizvodi. Konfuzija bradavice je vrlo česta kod beba koje su koristile cuclu, flašicu ili silikonsku bradavicu. Problem uvučenih bradavica je mnogo ređi nego što se misli, beba će ih izvući pravilnim sisanjem, a vrlo je važno znati da beba zapravo sisa areolu, prostor izvan bradavice, tako da njena veličina ne igra nikakvu ulogu u dojenju. I da, ovde bismo želele samo da dodamo za “ragade”. Neće se pojaviti ukoliko je beba u pravilnom položaju, ali ukoliko nije i ne hvata lepo areolu dolazi do pucanja bradavica. Ako do njih dodje, najvažnije da vam grudi budu što više slobodne i da ragade tako što pre zarastu.

MERENJE BEBE

Mame obično znaju da se prepadnu kada na prvoj kontroli pedijatar kaže da je beba “slabo napredovala”.  Tih prvih mesec dana se mama i beba još uvek “uigravaju”, neke bebe su slabije i potrebno je vreme dok ne ojačaju i ne nauče da sisaju. Zato napreduju manje nego ostale, ali to uglavnom sledećeg meseca duplo nadoknade. (To je bio naš slučaj. Despot je prvog meseca dobio 500 g što se smatra “pod malo”, jer smo se borili sa njegovim odbijanjem sike, ali je sledećeg meseca dobio više od kilogram-Sara). Jedino merenje koje je validno su pelene – mokre i ukakane. Ako su takve, sve je u redu.

NEDOVOLJNO DOBIJANJE NA KILAŽI

Ukoliko se ispostavi da beba i dalje slabo napreduje, moraju se ispitati uzroci toga. Da li beba ima problema sa resicama na jeziku? Da li beba ume da sisa pravilno, da li hvata dobro dojku? Da li sisa dovoljno često i pravi kod mame u grudima novu količinu mleka koja joj je potrebna, itd.  Nikada nemojte da poslušate savet nekoga ko prvo nije utvrdio zašto beba ne dobija dovoljnu količinu mleka ili zašto mama kojim slučajem proizvodi manje mleka, a odmah je rekao da se dohrana uključi. Potražite pomoć onoga ko će utvrditi problem sa dojenjem i ponuditi rešenje. Dohrana ne bi trebalo da se ponudi odmah kao rešenje, ona je poslednja opcija.

SPAVANJE I NOĆNI PODOJI

Negde svi mi prvi put pomislimo da bebe jedu i spavaju. I kada dobijemo bebu koja puno sisa, a malo spava, vrlo često se nameće pitanje da li mama ima dovoljno mleka i da li je ono dobro. Nama su rekli stručni ljudi, a mi vama, da ne postoji slabo ili nekvalitetno mleko. Ono je uvek najbolje što postoji, za svaku bebu. I nikada neće biti ništa bolje od njega, ono je živa materija, koja se menja u skladu sa potrebama bebe, polom bebe i zdravstvenim stanjem bebe. Bebe se bude noću da bi sisale jer je tada hormon prolaktin najaktivniji. Ukoliko preskačete podoje u toku noći, vaše telo neće proizvoditi dovoljnu količinu mleka.

UOBROČAVANJE BEBE

Hajde da se ovde malo zadržimo i detaljno objasnimo odakle uopšte ideja o “uobročavanju”. Poslednjih godina porast beba koje piju dohranu je sve veći i veći. Na njenoj kutiji piše da mora da prođe 3 sata od hranjenja. Pošto su u većini, onda se to primenjuje na sve bebe, nažalost. Druga strana ovoga je to da se izbegne da beba često sisa, jer je neko pobrkao lončiće i potrebe beba gurnuo pod tepih. Da, bebe traže da sisaju često, nekada stalno. I to je normalno. Majčino mleko se vari 60-90 minuta, za razliku od formule koja se vari 3 sata. Zato bebe često sisaju.

Bebin želudac je mali, beba je spora. Njoj treba vremena koliko njoj treba. Ukoliko joj prekinete podoj nakon nekog vremena i ograničite ga na 3 sata, beba neće dobiti dovoljnu količinu mleka. Ako joj nakon toga date dohranu, ona će je popiti, čak iako nije gladna, jer ne kontroliše količinu mleka iz flašice, ono se samo sliva. Na taj način, pošto nemate uvid u količinu posisanog mleka, vi bebi dajete veću količinu nego što joj je potrebno. S obzirom da je dobila na flašicu, na lakši način, onda kada je trebalo da nastavi da sisa i ulaže veći napor, beba počne da se frustrira na dojci. Svaki mililitar formule, čaja, soka, vode koji beba unese u svoj želudac, je toliko manje mleka koje beba izvuče, obavesti mamino telo da joj treba manje mleka, pa ga ono i manje stvara!

Dojenje funkcioniše po principu “ponude i potražnje”, to znači – onoliko koliko beba sisa, toliko se mleka pravi. Vrlo jednostavno. Ukoliko se beba ne spreči u tome, ona će svoj posao odraditi. Volele bismo da spomenemo još i bebino plakanje uveče. Sve što bebe uče i dožive u toku dana, a nekada je previše svega toga, one izbace iz sebe uveče – plakanjem. To ne znači da plaču jer su gladne.

SKOKOVI U RAZVOJU

Bebe napreduju u skokovima. Tim danima posisaju veću količinu mleka, nervoznije su i više sisaju. To se dešava na svakih 3,6,9 dana, pa onda 3,6,9 nedelja, pa isto tako meseci. Ispratite svoju bebu i pustite je da izvuče količinu mleka koja joj je potrebna za naredni period. Znajte da će proći i da je normalno. Posebno upamtite ovo – kada nastupi skok u 3. mesecu, jer u to vreme se uspostavljaju i ponuda i potražnja – grudi omekšaju. Mekane grudi su super, to znači da nema nelagode, nepotrebnog viška mleka i da će dojenje biti prijatnije. To nikako ne znači da nema mleka ili da ga ima manje. I beba u skoku je sasvim ok sa mekanim grudima. Ona će se sama postarati za količinu mleka.

DOJENJE NIJE SAMO HRANA

Tomislav Kuljiš je na jednom svom predavanju rekao da je dojenje 60% hrana, a 40% sve ostalo, misleći na potrebe bebe za bliskošću, emotivno regulisanje, umirivanje, uspavljivanje, itd. Bebe koje se doje na svaki plač postaju deca koja se mnogo lakše umire kasnije kada im prirodno dođe momenat da im sisanje više nije potrebno u tome. Bebe koje se uspavljuju dojenjem, rade najprirodniju moguću stvar i jednoga dana će prestati i da sisaju i da se bude. Mogu se svi ovi procesi ubrzati, mogu se sve ove bebine potrebe negirati, ali to nije ono što je bebama potrebno.

Prva tri meseca bebinog života se nazivaju “četvrtim trimestrom”, što znači, nastavak veze iz stomaka tako što beba ima konstantnu potrebu da je neko drži i doji. To prođe, jako je naporno i zahtevno, ali je bitno da znamo da je normalno. I da ispunjavamo bebine potrebe, jer tako učimo da budemo roditelji. Da svoje potrebe u ovom osetljivom periodu stavimo u drugi plan. Da razumemo ono sto naša beba oseća i budemo tu za nju.

STRES

Koliko puta ste samo čule da je nekoj mami stalo mleko zbog stresa? To su užasno teški trenuci za svaku porodicu. Volele bismo samo da objasnimo sta se dešava tada jer ni same nismo znale kada je trebalo. Hormon PROLAKTIN koji utiče na proizvodnju mleka je nedodirljiv. Na njega ništa ne može da utiče. S druge strane, hormon OKSITOCIN, koji reguliše otpuštanje mleka, biva blokiran od strane hormona ADRENALINA, koji se aktivira u stresnim situacijama. Drugim rečima, mleko nije stalo, ono je samo ostalo zarobljeno u grudima, ne može da poteče, dok se mama ne izreguliše i ne počne da luči hormon oksitocin. Ako to pogledate ovako, šta se dešavalo kada je bilo ratno stanje ili neke elementarne nepogode, ili da se vratimo baš deleko na bežanje od predatora, kada mama mora da beži sa bebom? Kada bi mleko tako lako moglo da nestane, teško da bi čovečanstvo preživelo.

NOVA TRUDNOĆA

Često se dešava da mame koje čekaju drugu bebu dobiju savet da moraju da prestanu da doje. Istina je da ne moraju ukoliko je trudnoća zdrava. Što znači, ukoliko trudnica sme da ima seksualne odnose, sme i da doji. U slučajevima kada je trudnoća rizična, nažalost dojenje se mora prekinuti. Stimuliranje bradavica dojenjem izaziva lučenje gorepomenutog hormona oksitocina. Pored toga što podstiče refleks otpuštanja mleka izaziva i lagane kontrakcije materice što u određenim slučajevima može izazvati ranije neželjene trudove blizu termina.

POVIŠENA TELESNA TEMPERATURA

Najčešće se kaže da se ne sme dojiti ako mamina temperatura prelazi 38.5. To je takođe mit. Mama može i sme i treba da doji, ukoliko je u stanju. Ako ima temperaturu zbog mastitisa, beba je JEDINA koja može da joj izvuče mleko i pomogne i njen je najbolji saveznik ka oporavku. Ukoliko je mama bolesna, ona je pre nego što je dobila temperaturu svojoj bebi već prenela sve što ima. A to zapravo nije nimalo loše. Beba na taj način dobija antitela od mame za razne bolesti.

DOJENJE NAKON GODINU DANA

Dojenje nakon navršene bebine godine ima bezbroj benefita. Imunoglobulini se povećavaju, pa se samim tim i imunitet dece gradi mnogo lakše.

U 500 ml mleka mame čije je dete starije od godinu dana nalazi se:

  • 29% energije
  • 43% proteina
  • 75% vitamina A
  • 60% vitamina C
  • 36% kalcijuma
  • 94% vitamina B12
  • 76% folata koji su dnevna potreba deteta.

Kada vam neko sledeći put kaže da mleko nakon godinu dana nema nikakvu nutritivnu vrednost, vi mu recite šta sve zapravo sadrži. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) savetuje dojenje 2 godine (i više). To nikako nije bez razloga.

ZDRAVSTVENO STANJE I LEKOVI

Jako je mali broj lekova koji se izlučuje u mleko u toj meri da se dojenje mora prekidati. I retko ne postoji alternativni lek koji je kompatibilan sa dojenjem. U svakom slučaju, uvek možete da se izmlazavate redovno dok pijete lek koji ne ide uz dojenje i da nakon prestanka uzmanja leka nastavite da dojite svoju bebu. Za to vreme, bebu nemojte da hranite na flašicu, kako ne bi posle odbijala da sisa. Ovo je sajt (Toxnet.nlm.nih.gov) na kom imate bazu lekova i sve u vezi toga koliko se i da li izlučuje u mleko. Proverite lek koji vam prepišu u ovoj bazi, jer često lekari iz neupućenosti ili straha kažu da se ne doji prilikom uzimanja nekog leka, a da uopšte ne mora da se prekida dojenje.

ZAKLJUČAK

Zaključak je sledeći, dojenje nikada nije uzrok ničega lošeg, dojenje je uvek najbolje rešenje za sve i baš ono što je bebi potrebno i ne postoji nijedan problem koji se uz pomoć stručne osobe ne može rešiti, osim ako ne spadate u onih 2-5% žena koje ne mogu da proizvedu mleko. Uvek dajemo prednost savetnicama za dojenje, jer često znaju mnogo više od medicinskih radnika na ovu temu.

Dojenje je fiziološka stvar, što znači da nije potrebno medicinsko zvanje da bi se zdrava mama i beba savetovale o dojenju. Za slučajeve gde postoji medicinski problem, tu su IBCLC savetnice za dojenje, koje su medicinski radnici.

”Ako i samo jednoj mami ovaj tekst bude značio, mi smo učinile mnogo!” rekle smo u jednom od razgovora kada smo sastavljale ovaj tekst za vas. Zaista se nadamo da će biti od koristi.
Ukoliko imate neko pitanje vezano za tekst ili naše iskustvo slobodno nam pišite. Ukoliko znate neku mamu kojoj predstoji dojenje, a smatrate ovaj tekst korisnim, pošaljite joj ga. Vi i vaša beba same u mirnoj prostoriji su najbolja varijanta kada nastupa “uspostavljanje dojenja” Bez mnogo ljudi oko vas sa uprtim pogledima, pitanjima, savetima…jer ne trebaju vam ometači “oksitocina” već samo vaše vreme.

Sara Oster Rokvić
@_momsters_
www.momste.rs
Jovana Budima
@jovanabudima
www.jovanabudima.com